Pospani voz..
Sta raditi kad usne odbijaju da nadju put do drugih usana?Kada misle samo na njega?Jer to znaci da sve radim iz pogresnih razloga?Verovatno...
Obicno volim za sebe da kazem da sam imala dva momka.Dva;to je poprilicno lep broj.Prvi,koji me je voleo I bio ostavljen.I drugi,On-kojeg sam volela I koji me je ostavio…
Nekako je cudno kako ciljano obrljavite od previse alkohola I cigareta,I kako opet tacno znate sta cete da uradite.Ja u tom slucaju obicno stanem u gard I biram put ,onaj koji ce manje boleti…Znaci kao klasicna manicno-depresivna osoba padam u maniju kad vidim njegov propusten poziv.I ne znam zasto sam mu se toliko obradovala ? Verovatno zato sto je oN,jedini koji me je voleo,bio poslednja nada da ipak mogu da krenem dalje.Moja slamka spasa.Moje pile.
Zove....Cekam te na starom mestu?Za sat?Moze?
Naravno da moze...
I opet gresim,I opet povredjujem masu ljudi,I radim stvari za koje sam rekla da mi se vise nikada nece ponoviti .Ciljano razbuktavam vatru u kojoj cu sama da izgorim jer nista drugo I ne zasluzujem.
I jos ni nemam snage da te poljubim….u mraku tudje sobe,dok mi punim usnama sapuces bezbroj neobaveznih gluposti ,jer nemas hrabrosti,jer znas da ces opet biti povredjen,jer drhtis…
A ja i dalje nosim plavi oreol....